Verovatno ste primetili da me nema baš puno na ovim stranicama..nije došlo do zasićenja, ima još puno recepata koje treba napisati, uslikati, pripremiti, ali trenutno ima nekih drugih prioriteta.
Mi smo u potrazi da kupimo drugu kuću i to traje već nekoliko godina sa nekim prekidima, tražimo, pa onda stanemo, pa opet tražimo ..nikako da se odlučimo gde ćemo, hoćemo li da nam se kuća zida ili ćemo kupiti već sazidanu kuću?Veliki je to odluka a još veći korak napraviti u nekim starijim godinama.
Imamo dvospratnu kuću a mi smo tražili jednospratnu, jer stepenice će nam u nekim kasnijim godinama zaista smetati, hoćemo li moći da se popnemo na drugi sprat i još mnogo drugih faktora je bilo tu, o kojima se moralo razmišljati..Deca su nam na različitim stranama i nikako nismo mogli da znamo na koju stranu poći...meni je bilo svejedno na koju stranu, samo da nađem ono što hoću, dok je mom mužu bilo važno, on nikako nije hteo novogradnju, koja nema puno zelenila i definitivno je voleo kraj oko Nijagaranih vodopada..
Pre nekoliko nedelja smo najzad uspeli, zahvaljujući prijateljici, da nađemo ono što smo tražili..kupili smo kuću u Nijagara Falls-u.
Mnogo nam je žao što prodajemo ovu kuću koju sada imamo, ali, to je što je...
Drugačija je, starija, ali u njoj smo proveli mnogo lepih trenutaka...pogledajte kako ona izgleda unutra sada,pripremljena za prodaju...naravno da smo morali mnogo slika da poskidamo, tepihe da podignemo, kabinete da ispraznimo, vitrine da izbacimo..ma neka je čudna moda ovde došla..sve što je lično i previše, skloni...
Uskoro će biti i novih postova i recepata a dotle, uživajte u letu i godišnjim odmorima.
Vaša Pomoravka
Uskoro će biti i novih postova i recepata a dotle, uživajte u letu i godišnjim odmorima.
Vaša Pomoravka
Draga Zorice,
ОдговориИзбришиPrvo da ti čestitam na ovom važnom koraku u životu i na dobrom izboru :) Meni se dopada siva kuća :)
I ja sam rodjena i provela detinjstvo u jednoj kući na Dedinju, a drveno stepenište koje sam videla na slikama tvoje "stare" kuće je identično drvenom stepeništu zbog kojeg je moj otac, iz istih razloga kao što ste i vas dvoje razmišljali, zamenio kuću i dva divna dvorišta za stan. Od svoje desete godine živim u stanovima, a kuća je ostala na slikama i kao lepo sećanje :)
Kuća koju prodaješ je prelepa i tako lepo doterana, pa verujem da ćeš lako naći kupca.
Koliko si geografski daleko od "stare" kuće? Setih se filma Father of the bride (drugi deo) kad prodaju kuću i emotivno preživljavaju rastanak. Mora malo :)
Ala ćeš ti imati posla narednih meseci. Znam, jer sam imala nekoliko "kuća" u raznim evropskim državama, pa sam se selila i pakovala, a oni iz agencije za preseljenje su tako dosadni kad se razmile po kući. Veliki je to posao, valjda ćeš i ti imati pomoć!
Što se tiče recepata imaš solidnu kolekciju - tako da će blog biti posećen kao i do sada :)
Puno te pozdravljam i želim svako dobro :)
Od srca ti hvala i drago mi je da razumeš koje su to emocije. Ovo je moja prva kuća, koju smo imali u Kanadi i zaista sam emocionalno vezana za nju, ali život teče dalje.
ИзбришиDosta smo daleko od ove kuće u kojoj živimo, totalno smo u drugom gradu,veličina po stanovništvu je ista,ali je tamo, gde idemo, voćarski kraj, ima puno vinograda. Od ove kuće, gde smo sada je oko 150km. sada smo na istočnoj strani Toronta, a idemo na zapadnu stranu Toronta.
Mi nećemo zvati agenciju za selenje, kao prvo, užasno su skupi i oni gledaju da što više razvuku vreme, jer ih plaćaš po satu.
Još jednom, od srca ti hvala i preživeće se.
Naslov ovog posta me je prvo uplašio..u stilu kad ti roditelji kažu da je došlo vreme da se odseliš i postaneš samostalan. I sama znaš koliko cenim tvoj mentorski rad i tvoje kulinarsko znanje iz koga redovno crpim inspiraciju i ideje.
ОдговориИзбришиNaravno i selidba je veliki korak u svaćijem životu , što znam iz skorog ličnog iskustva. Ali ona naša stara srpska izreka da je dom tamo gde je srce biće tačna i u tvom slučaju i sigurna sam da ćete vremenom preneti svu toplinu i dobrotu koju imate i u novi dom. A stara kuća je spremna da isto to pruži nekoj novoj porodici.
Uh.... Dubravka, dok si mlađi sve je lakše...selila sam se ja puno puta, iz stana u stan, ali ovo je prvi put da je iz kuće u kuću..Bože dragi, koliko nepotrebnih stvari imamo da to nije normalno.
ИзбришиMi smo srećnici, jer smo stalno nešto renovirali u kući tako da smo često davali stvari koje su nam bile nepotrebne ali i pored toga, ima još.
Baš kažem mužu, ovako poluprazna kuća mi odgovara, nema ništa što moraš da zaobilaziš i ozbiljno razmišljam da puno kutija i ne raspakujem, mada se selimo u veću kuću i mesta ima dovoljno za sve i da opewt bude prostora koliko nam treba.
Puno vas pozdravljam i ljubi te male piliće umesto nas. Ljubim te.
Draga Zoko, drago mi je zbog vas i što ste uspeli da nadjete kuću po vašoj meri. Meni je ova kuća, u kojoj ste živeli do sada, prelepa ali u pravu si nisu za nas više stepenice. I mi smo napravilili prizemnu kuću upravo zato što sam mislila na to kako će mo kad ostarimo. Ne znam kako izgleda nova kuća unutra ali znam da će te vi to lepo urediti i oplemeniti. Sretno vam bilo u svakom smislu.
ОдговориИзбришиMoja Sneška, ove stepenice su nam jedan od glavnih razloga što se selimo a drugo, moj muž je od uvek voleo taj kraj oko Nijagarinih vodopada, ima jako puno voćnjaka i vinograda, a on to voli. Ja sam dete, koje je odraslo na pločniku, mada volim prirodu, nebi mi smetalo ni da živim u gradu, mada centar grada ne volim zbog prevelikih gužvi.
ИзбришиOd srca ti hvala i topli pozdrav.
E moja Zoko, ja sam rodjena i odrasla u gradu a sada već 12 godina živim u selu, jer Surčin je ipak jedno veliko selo. Moj suprug voli da ima svoje dvorište, voćnjak, baštu... Ja mogu i ovako i onako, mada više volim grad gde ti je sve tu ali eto njegov san se ispunio a moj je bio da njemu ugodim. Sada kada sam u penziji nije mi bitno nešto posebno gde sam mada kada pomislim da nigde ne mogu da maknem bez kola poželim da se preselim u grad. Ma neka je vama sa srećom, divni ste.
ОдговориИзбришиDraga Zorice, evo i da ti ja uputim par reči. Kuća u kojoj ste živeli je stvarno prelepa, ali avaj stepenice. U potpunosti razumem vašu potrebu i odluku da zamenite kuću na sprat sa prizemnom kućom. Naša odluka ako bih bili u situaciji da kupimo kuću je da isključivo dolaze u obzir prizemne kuće, idu godine, stari se i važno je da kuća služi nama, a ne mi njoj. Na žalost koliko vidim jako je teško naći prizemnu kuću, svi projekti su na sprat, valjda da privuku mlađe kupce, kojima stepenice nisu problem. Rođena sam u gradu, ali izuzetno volim prirodu, što sam starija sve me više opušta, valjda je i to razlog što sam se trudila da od svake terase u stanu u kome smo bili napravim malu zelenu oazu, kad već nemam kuću sa dvorištem. Kako su vam vinogradi u blizini još će tvoj Stanoje početi za koju godinu da pravi vino, videćeš. To tako počne iz radoznalosti i onda polako par boca za vas i porodicu. Ako se to desi već se sad prijavljujem za jednu flašu iz prve ture. Znam da je teško napustiti staru kuću, ali verujem da ste u tolikoj gužvi i da toliko posla imate da obavite do kraja preselenja i uređenja nove kuće da nemaš ni vremena da je odboluješ. Videla sam u raznim programima da je sad trend da se budućem kupcu sve postavi na tanjir, da ne mora da se napreže da zamišlja kako bi kuća mogla da izgleda i da je to dobitna kombinacija kod prodaje kuće. Što se tiče kutija koje misliš da ne otvaraš, imala sam i ja istu selekciju, doduše preselila sam se u manji stan, pa sam neke stvari za koje nisam emotivno vezana prosto eliminisala. Ne poznajem te lično, ali od ovog vremena koliko te pratim mislim da ćeš posle par meseci od preselenja sama početi da zaviruješ u te kutije. Sitnice daju dušu jednom prostoru, pogotovu kada imaš sreću da imaš dovoljno mesta gde da ih staviš. Ja sam sebi da bih olakšala izbor šta preneti ili ne klasifikovala stvari i sitnice u tri kategorije po kutijama: nikad, možda i sigurno. Možda ti ideja pomogne. Želim vam puno sreće, malko stesa, malko uvek dođe, pogotovu kad krene selidba, uvek je briga. I nemoj da se žuriš da sve odmah središ cakum pakum i otvoriš sve kutuje. Polako, prvo najvažnije pa onda sve ostalo. Ja sam jednom tako htela sve odjednom da mi se na kraju zavrtelo u glavi i nisam više znala ni gde ću, ni kud ću, niti šta radim. JOš jednom puno, puno zagrljaja i pozdrava od mene i mog Stefana.
ОдговориИзбриши