Mus ( Mousse ) od kikiriki putera i još nešto..........

Čokoladni mus,a nema čokolade, koji je veoma zdrav, jako brzo se napravi a još brže pojede. Zasladite se na prirodan način.

Domaćica za ovomesečnu igricu " Ajme,koliko nas je ", je naša blogerica Marija sa bloga Make it Healthy koja nam je zadala za temu....KIKIRIKI PUTER i njoj šaljem ovaj recept.

Sastojci:

originalni recept

1 avokado

2 zrele banane
50 g kakaoa
125 ml kikiriki putera + za preliv
125 ml maple ili agava sirup, med
65 ml mleko od badema ili kokosovo mleko, može i obično mleko
pavlaka od kokosovog mleka ili slatka pavlaka

Priprema:

U blender staviti banane isečene na nekoliko komada, "meso" od avokada, kikiriki puter ( ja sam koristila sa komadićima kikirikija ) kakao, zaslađivač po želji ( ja sam koristila javorov sirup, ali manje nego što je u receptu jer ne volim da je puno slatko ) i kokosovo mleko i sve zajedno samleti dok ne dobijete gustu smesu. ( ako nemate kokosovo ili bademovo mleko, koristite obično kravlje mleko )
Po potrebi, može se dodati još mleka,ako je pregusto, više kakaoa za više čokoladni ukus i više zaslađivača koji ćete koristiti, u slučaju da vam nije dovoljno slatko.

Sipati u male čaše i prekriti direktno preko musa sa providnom folijom da se ne stvori korica. Staviti u frižider i ohladiti nekoliko sati ili preko noći.

Pred služenje ukrasiti sa kokosovom pavlakom ( ja je nisam imala a nisam ni videla da li je ima u prodavnici, možda u prodavnici zdrave hrane i koristila sam slatku pavlaku ) i preliti sa kikiriki puterom koji nema komadiće kikirikija u sebi.

Poslužiti.
Najbolje je poslužiti kad je sveže napravljeno, ali može stajati i nekoliko dana u frižideru. ( neće biti potpuno isto kao kad je svež )

Prijatno!!!!!

Danas smo se opet šetali, ovog puta u park / šumica pored reke, koja teče kroz jedan deo Toronta.Tu su nas prvi put odveli naši dragi prijatelji, Gojko, koji nas je napustio mnogo rano, prošle godine u septembru  i njegova supruga Milena.

Milena, znam da čitaš moj blog, danas smo bili u mislima sa tobom i Gojkom, koga se vrlo često setimo i koji nam puno nedostaje.

Danas smo baš puno pešačili, ali vreme je bilo izuzetno lepo i zaista smo uživali u svakom momentu.

Došli smo sa gornje strane sa Lawrence Ave.

Po povratku smo seli da se malo odmorimo.

Usred parka, divne bašte pune cveća i klupica za onog ko hoće da se odmori i uživa u ovom prizoru.

Pogled na Humber River.

Bilo je tu i lepe hladovine.....

Mostovi po ovim parkovima i šumicama me oduševljavaju, kad god vidim mostić, dođe mi u glavi film sa Meryl Streep i Clint Eastwood, Bridges of Madison County.....

Ovde na dnu ove male brane ima jako puno lososa koji polažu ikru, hteli bi oni dalje, ali se uz branu ne može...ima ih puno koji iskaču iz vode, pokušavajući da nastave svoj put uzvodno.

Bila je jedna mala pčelica ovde i ja dok se namestih da je uslikam, ona ode na drugi cvet......... 

I tako smo mi proveli još jedan izuzetno lep a pomalo tužan dan, šetajući i sećajući se našeg dragog prijatelja Gojka.......

Ruski slatki hlebčići sa višnjama i posipom od putera / cramble

Ovo testo je fantastično...ja testa volim i mnoga sam isprobala ali ovako nešto još nisam....od njega možete praviti buhtle, kiflice, ove male slatke hlebčiće...ma što god vam je volja. Na ruskom su to Vatrushka buns i obično se pune sa svežim sirom a može i sa bilo kojim voćem...ja sam koristila trešnje iz kompota a mogu i zamrznute višnje.

Za startno testo:
250 ml toplog mleka

7 g suvog ili 20 g svežeg kvasca
35 g šečera
75 g brašna
i još:

1 jaje
35 g šećera
prstohvat soli
15 g otopljenog putera
i još:

350 g brašna
Za punjenje:

200 do 300 g  višanja
50 g šećera

Za posip :

60 g hladnog iseckanog putera
75 g brašna
20 g šećera

Priprema:

U vanglicu sipati toplo mleko i kvasac,promešati i ostaviti da kvasac počne da radi,oko 5 minuta onda dodati 75 g brašna i 35 g šećera, sve to dobro izmešati sa žicom za mućenje, smesa će biti retka i ostaviti na toplom mestu ili u rerni,koju ste zagrejali na 100*C i ostaviti oko 20 minuta da se testo podigne.

Ako je starter na sobnoj temperaturi, trebaće duže od 20 minuta.

Kad se testo podiglo, u njega dodati umućenu smesu od jajeta, otopljenog putera, šećera i prstohvata soli, koju ste umutili sa žicom za mućenje.
Uključiti mikser sa spiralnim nastavcima i dodavati po malo brašna od onih 350 g stalno muteći ( originalni recept je tražio 410 g ali meni je ostalo 60 g ) ja sam sve ukupno dodala 330 g a onih preostalih 20 g sam dodala kad sam testo doradila rukama.
Testo je meko, ali se ne lepi za ruke.
Sipati malo ulja, premazati vanglicu i testo sa uljem, pokriti providnom folijom i staviti nazad u rernu da se testo diže.
Ovo testo kad se podigne,biće kao penica.

Isipati testo na radnu površinu,ja je nisam pobrašnila, nežno preklopiti testo sa svih 4 strana i podeliti na 14 delova ( moja svaka je bila oko 65 g ) i svaki deo premesiti i oblikovati u malu kuglicu.

Uzeti pekač veličine 22cm X 33cm,podmazati puterom ili sprejom za pečenje i naređati testo oblikovano u kuglice.

Malom,rakijskom čašom, čije dno ste prvo zamočili u brašno napraviti udubljenje u svaku kuglicu i u to udubljenje staviti po 4 višnje, trešnje ili koje voće hoćete, mogle bi i polovine šljiva, posuti sa malo šećera odozgore.

Ovako napunjena peciva pokriti sa providnom folijom i ostaviti ponovo u toploj rerni oko 20 minuta da se pecivo podigne.
Naraslo pecivo premazati sa umućenim jajetom.
Kad izvadite pecivo, uključiti rernu na 180*C da se zagreje dok vi pravite kramb.

Napraviti posip / kramb
U brašno staviti šećer i hladan puter, isečen na kockice pa rukama utrljati u brašno,posuti po naraslom testu. ( ja sam isekla puter i zaboravila sam da ga vratim u frižider, tako da mi se omekšao na sobnoj temperaturi i kramb je malo drugačiji nego što bi trebao da bude sa hladnim puterom, ali mu ništa nije falilo i ovako, znači puter mora da bude hladan )
Peći u prethodno zagrejanoj rerni oko 20 do 22 minuta ili dok vam ne porumeni odozgore.

Prijatno!!!!!

Danas je vreme izuzetno lepo u Torontu, mi smo to iskoristili da se malo prošetamo po ovoj prelepoj šumici.

Lišće je počelo da menja boju...ovde u gradu se i ne vidi baš puno, ali verujem da severnije od Toronta priroda je prelepa...to ćemo ići da vidimo ovog vikenda, koji dolazi.

Uživam u ovakvim šetnjama, pogotovu kad je lišće po putu...volim taj zvuk dok gaziš po njemu.

Ovo drvo me je oduševilo kako raste...a mogu da zamislim tu debelu hladovinu koje ono pruža...

Ambrozija....na ovu biljku su mnogi alergični, jedni od njih su i moji sinovi i dok joj ne prođe sezona, ako ne dobiju inekciju u martu, jedva prežive....

Ova reka, me je oduševila...šetaš se kroz šumu, imaš lepu asfaltiranu stazu, a ona teče i samo joj čuješ žubor, koji zaista odmara....

Nadam se, da sam mogla da vam dočaram lepotu prirode koja je u samom gradu i ovde se vlast izuzetno zalaže da održi sve te prirodne lepote. Toronto je grad zelenila i pun parkova, u kojima se zaista može uživati, samo,dok ljudi rade, nemaju baš puno vremena za sve to uživanje.

Dan u prirodi

Naši dragi prijatelji su nas pozvali da provedemo dan u prirodi sa njima.....to smo oberučke prihvatili, prvo što smo u društvu, sa nama dragim ljudima, drugo što ćemo se nadisati svežeg vazduha, ispričati i našetati.

 Vozimo pored jezera i tražimo neku slobodnu klupu, gde možemo da sednemo da doručkujemo, a prijatelji poneli šareni burek, jogurt, voće, mi poneli kolač i uz put kupismo kafu , pa sad ko šta voli neka izvoli.....Izabrasmo klupu sa divnim prizorom.

Vidimo dosta njih se kupa, dan nije bio pretopao, za nas idealan, i kaže prijateljica, idem ja da malo zagazim u vodu, možda će mi se dopasti pa možemo i da se kupamo.....uh,voda je baš bila hladna, brzo ona izađe iz vode...mene je mrzelo da se izuvam i da zagazim u vodu. Da je bilo toplije, verovatno bih.

Bili smo prošle godine na ovom istom mestu i jako nam se dopalo i ovog puta nam se dopalo i mogla bih još,ko zna koliko puta da idem i da uvek vidim nešto novo i drugačije.
Ne znam koliko je ovo drvo staro, asli pokušavaju na svaki mogući način da ga sačuvaju, grane su mu ogromne i verovatno da vidite na slici da su mu poduprli sa gvozdenim šipkama, na kojima su napravili držače da drže grane.
Nadam se da će ovo drvo izdržati ovu jaku Kanadsku zimu i da ćemo ga videti i sledeće godine.

Šetajući,obišli smo jedan mali zamak, koji je pretvoren u odmaralište pored jezera, fantastično preuređen i u njemu ima sve za odmor...

 U tom zamku ima jako lep restoran, gde mi obično svratimo i popijemo po piće, prošetamo njegovim parkovima....

 ako se želi, može se sedeti negde u nekoj debeloj hladovini, gledati u jezero i uživati u hladnom piću

 Idemo dalje, do šatoa, i sad,hoćemo li sa zadnje strane ili sa prednje...nekako nam je bliža zadnja strana..

 a kad uđeš unutra osećaš se kao da si u šatou..

Popili smo naše piće, ispričali se i krenusmo u drugi restoran, koji je na samom jezeru i koji ima fantastičan vidik na zalazak sunca i najbolji biftek, koji naši muškarci obožavaju.

Vožnja do restorana nije duga...

kad smo stigli tamo, morali smo da prošetamo pored obale, koja je uz sami put a sa druge strane puta predivne kuće....rekoh mom mužu da mi prodamo našu kuću i da se doselimo ovde i da znate da nije loša ideja, ali za koju znam da se nikad neće ostvariti.....jedino ako dobijemo neku lutriju.

Dok smo mi šetali, srtetnemo jednu lepu macu,ali nam nije dozvolila da je malo mazimo.

Ovo je pogled iz restorana,jedino mi je žao što ne uslikah zalazak sunca, ali biće to nekom drugom prilikom.

Vratićemo se, ako ne ovog leta, onda sledećeg.

Dragi naši prijatelji, od srca Vam hvala na lepom društvu, dobrom razgovoru i divno provedenim danom.