среда, 04. јул 2018.

Salata od kelerabe i stabljika celera sa orasima


Odlična letnja salata za malo laganiju večeru ili prilog uz meso sa grila. 



Keleraba - snažan antioksidans " Izuzetno bogato askorbinskom kiselinom, ovo povrće spada među najjače prirodne antioksidante koji potpomažu izbacivanje štetnih radikala iz organizma i jačaju imunitet.. Keleraba je izrazito bogata vitaminima i dijetnim vlaknima, a sadrži samo 27 kalorija na 100 g. U svežem obliku savršen je izvor vitamina C, obezbeđuje 62 mg na 100 g. Vitamin C (askorbinska kiselina) je rastvorljiv u vodi i moćan je antioksidant. On pomaže za održavanje zdravog vezivnog tkiva, zuba i desni. Njegova antioksidantna svojstva štite organizam od bolesti, čak i od karcinoma, a pomažu izbacivanje štetnih slobodnih radikala. Kao i drugi članovi porodice kupusa i keleraba sadrži fitohemikalije povoljne za zdravlje ljudi, kao što su sulforafan i indol - 3 - karbinol koji štite od raka prostate i debelog creva. Ovo povrće sadrži značajne količine vitamina B kompleksa. Ovi vitamini ponašaju se kao kofaktori enzima u različitim metabolizmima unutar organizma. Keleraba sadrži puno minerala, bakra, kalcijuma, kalijuma, mangana, gvožđa i fosfora, dok lišće kelerabe obiluje karotenom, vitaminima A, K, mineralima i vitaminima B grupe. Keleraba jača imuni sistem i pogodna je za lečenje mnogih bolesti. Deluje blagotvorno na srce i krvne sudove, snižava holesterol (ukupan i LDL) i visok krvni pritisak, štiti od karcinoma debelog creva i kamena u bubregu. Poželjna je u ishrani dijabetičara jer normalizuje nivo šećera u krvi. Zahvaljujući velikoj količini biljnih vlakana, keleraba je idealna za svaku dijetu. Povoljno utiče na varenje, ublažava otoke i koristi se kao lek protiv anemije. Konzumiranje ovog povrća takođe se preporučuje rekonvalescentima. Sto grama mlade, presne kelerabe zadovoljava čak 30 odsto dnevnih potreba za gvožđem. Budući da je bogata kalcijumom, čuva zdravlje kostiju i zuba. Pomaže u slučaju kandidijaze, virusnih infekcija i opstipacije. Keleraba se jede samo dok je mlada, tada je vrlo sočna, meka i ukusna, pa se najčešće koristi kao salata, dok se starija uglavnom kuva, dinsta ili peče. Od mladog ploda priprema se i svež sok prijatnog ukusa, ako ne stoji dugo, jer vremenom dobija ljutu aromu, a mirisom podseća na sumpor. Za ovu namirnicu je karakteristično da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer postaje drvenasta, tvrda i neukusna. U zamrzivaču može da se čuva nekoliko meseci. Mlado lišće i stabljika su takođe jestivi, sadrže mnoštvo važnih vitamina i minerala, posebno karotin i fosfor. Listovi su naročito bogati provitaminom vitamina A, važnim za očuvanje ćelija. Iz tog razloga nutricionisti savetuju da se i ovi delovi kelerabe koriste u ishrani, na primer za pripremu čorbe. Iako ima malo kalorija, daje osećaj sitosti koji dugo traje. Sadrži 6,2 procenata ugljenih hidrata, 1,7 odsto belačevina i masti u tragovima. Odličan je izvor vitamina C (62 mg u 100 g ploda), što je čak 78 odsto preporučene dnevne potrebe. Ovo je vrlo značajan detalj, jer vitamin C jača imunitet, reguliše metabolizam i neutrališe dejstvo slobodnih radikala. Keleraba sadrži i tijamin, nijacin, pantotensku i folnu kiselinu, vitamin B6. Od minerala najviše ima kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, bakra i mangana. Bogat je izvor i biljnih vlakana, važnih ne samo za varenje, već i za celokupno zdravlje organizma. Upravo su oni zaslužni što se osećamo sito kada jedemo kelerabu, pa je ona pogodna za osobe koje žele da smršaju. Što se tiče lekovitosti, dokazano je da pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu lošeg (LDL) holesterola. Redovna upotreba svežeg ploda poboljšava apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, čime se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni. Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. Ako se redovno jede, sprečava pojavu kamena u bubregu, a zahvaljujući kalijumu reguliše krvni pritisak. Preporučuje se i kod opstipacije, a stručnjaci tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva.

Sastojci:  oko 1 kg kelerabe, 6 do 8 stabljike celera sa lišćem, 150 g pečenih oraha, 4 struka mladog luka ili 1 veća ljutika, 4 veća čena sito iseckanog belog luka, 1 kašika peršuna, po ukusu so i biber, 1 puna kašika maslinovog ulja, sok od pola limuna ili po ukusu, 150 g gustog grčkog jogurta ili kisele pavlake, 100 ml majoneza

Priprema:  Orahe ispeći oko 10 minuta u rerni na 150°C. Ohladiti ih i sitnije iseckati. Peršun oprati i sitnije iseckati. Celerove stabljike oprati i iseći na manje komadiće. Kelerabu očistiti, oprati i iseći na male kockice. U manju zdelicu sjediniti so, biber, maslinovo ulje, sok od limuna, gusti jogurt ili kiselu pavlaku i majonez. Beli luk pasirati ili sitno iseckati a mladi luk očistiti i sitno iseckati,ako ga nemate može ljutika, koju ćete iseću na sitnije kocke.

U veliku zdelu staviti kelerabu, celer, peršun, beli luk sitno iseckan, mladi luk, sitno iseckane tostirane orahe, masu od majoneza i sve dobro izmešati.
Ostaviti u frižider da se dobro rashladi i pred služenje još jednom sve izmešati.
Poslužiti hladnu a sasvim je dobra i sobne temperature.

Prijatno!!!

Нема коментара:

Постави коментар