Varaždinski klipići

Bilo mi je zadovoljstvo isprobati ovaj recept od mog cool prijatelja Antuna Rašića, kog smo,moj muž i ja, imali prilike i lično da upoznamo 26 novembra 2012 godine, pri našoj poseti Zagrebu i jednim delom članova Coolinarike.Doček, koji su nam oni organizovali, će ostati do kraja života u našim sećanjima a te divne ljude ćemo nositi u našim srcima dok smo živi. Ljubav za kuvanjem nas je odvela iz daleke Kanade, prvo u Zagreb pa onda u Beograd, na prvo cool okupljanje u Srbiji, u organizaciji Podravke i Uredništva Coolinarike. Tako nešto možete samo da doživite sa ljudima, koje volite i cenite...Antun je došao iz Vinkovca samo da bi nas pozdravio i upoznao i Antune da znaš, osvojio si nas svojom dobrotom i velikim srcem,Stanoje i ja smo ti zahvalni na svoj tvojoj dobroti i na divnim domaćim suhomesnatim prerađevinama, sa kojima si nas počastio to veče.

 Sastojci:
originalni recept

600 g oštrog brašna ( koristila sam brašno za hleb i trebalo mi je 700 g )
40 g svežeg kvasca, ja sam stavila 12 g suvog

1 kašičia šećara
1  kašičice soli
500 ml toplog mleka
200 ml ulja
malo ulja za razvaljati testo
1 jaje za premazivanje klipića
po ukusu; krupna so, susam,laneno seme

Priprema:

U polovinu toplog mleka staviti kvasac i kašičicu šećera i ostaviti sa strane da se kvasac podigne.

Brašno prosejati i napraviti udubljenje u sredini, dodati so, ulje, nadošli kvasac i po malo dodavati mleko dok ne zamesite testo. Testo mesiti ili mutiti mikserom sa spiralnim nastavcima dok ne dobijete mehuriće po njemu.

Pomoću nauljenih ruku podeliti testo na 21 kuglicu i ostaviti ih da se malo odmore.

Svaku kuglicu rastanjiti sa oklagijom  u ovalni oblik i pomoću vaćiš ruku zaviti klipiće. ( kiflice ) Ja sam se malo igrala i svaku sam na donjem delu izrezala sa nožem, ali ne do kraja i zavila.

Poređati zavijene klipiće ali ostaviti mesta između, na pleh koji ste prekrili papirom za pečenje. Pokriti ih sa providnom folijom i ostaviti da se još malo klipići podignu.

Umutiti jedno jaje i premazati klipiće,posuti sa semenkama po želji i posuti sa malo krupnom solju.

Zagrejati rernu na 185*C i peći klipiće dok vam blago ne porumene oko 25 do 30 minuta.

Ohladiti i poslužiti

Prijatno!!!!

 Evo malo slika sa okupljanja u Zagrebu

 Moj muž, sa oduševljenjem, sluša Antuna ( sa naočarima )

 

Moja draga prijateljica Nadica, koju sam imala prilike upoznati u Parizu 2010 godine, zajedno sa njenim suprugom Bojanom....divni ljudi. Ovo je naš drugi susret, nadam se ne i zadnji...možda je sledeći u Kanadi.

 

Moja draga Jasna, moja prijateljica, koju volim kao moju sestru, žena sa velikim srcem i još većim osmehom na licu. Prvog dana kad smo stigli u Zagreb, Jasna, njen suprug Tomislav i još nekoliko dragih prijateljica ( Anka i Nadica ) su  nam pripremili fantastičnu večeru, gde nismo znali šta prvo da probamo, zagrebačke, zagorske ili  ličke specijalitete.Domaće masline i likeri su stigli čak iz Zadra za ovo posebno veče, a vino  je bio izbor naših prijatelja, Nadice i Bojana..... to prvo veče je tako brzo proletelo da mi je bilo žao ići nazad u iznajmljen stan. ( za koji se pobrinula Nadica )

Moje Jasna i Anka su se potrudile da sve bude organizovano, da svi budu pozvani na neše cool okupljanje, da bude dovoljno hrane i pića i dovoljno smeha i šale...me znam da li vam se ikad mogu zahvaliti na svemu što ste napravili za nas, da naš boravak u vašem lepom gradu bude što lepši. Veliko vam hvala u Stanojevo i moje ime i nadamo se da ćemo biti u stanju da vam to i uzvratimo.

 

Tog dana je, na Trgu Bana Jelačića, bilo jako puno sveta, 27 novembar 2012 kao da je bilo proleće, sunce je sijalo i mogli smo se šetati bez kaputa.....

Bojan i moj muž u dubokom razgovoru, ja sam oduševljena sa ovim čovekom, koga sam upoznala još u Parizu 2010 zajedno sa njegovom suprugom Nadicom... a tako isto je i moj muž oduševljen sa njim.

 

U katedralu nismo mogli ući jer je bila pod restauracijom, a nije se baš nešto ni imalo puno vremena.

Crveni zagrebački krovovi.

Bilo nam je zadovoljstvo ići stepenicam iz starog dela Zagreba u novi deo.....

Bilo nas je puno to veče u Pivnici, gde se obično skupljaju Zagrepčani kad imaju neko cool okupljanje u manjem broju..........

Moja draga Sanjica, mlada žena koju izuzetno volim i poštujem i bilo mi je ogromno zadovoljstvo i radost u srcu da sam mogla da je zagrlim.

 

Ljudi sa velikim osmesima i najvećim srcem na svetu Jasna i Tomislav, moj muž i  Anka....naši dragi domaćini... e na rastanku je bilo i suza, ali pored ovakvih ljudi ne možeš da poželiš bolje prijatelje.

 Moja draga Lotty se pobrinula da pored, kolača, hrane, pića donese i meni cveće.Žao mi je što ovo cveće nisam mogla duže da sačuvam...ali od srca hvala,tvom suprugu i tebi na ovako divnoj pažnji.

U Kragujevac smo se vratili sa punim koferom poklona, koje smo uspeli da prenesemo i u Kanadu ( tu je bilo i domaćih suhomesnatih kobasica, slanine..poklon našeg prijatelja Antuna i kulen od crne slavonske svinje...uh ne smem ni da mislim koliku bi kaznu platili da su nam sve to našli...

Još jednom, hvala svima vama, koji ste učinili da naših tri dana u Zagrebu budu ne zaboravni.