Sv. Jovan

Danas je naša slava Sv. Jovan

Srećna Slava svima vernicima Pravoslavne Crkve koji danas slave Svetog Jovana!

Sveti Jovan Krstitelj Preteča se u hrišćanstvu smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak Gospoda Isusa Hrista Spasitelja, a i jedini koji ga je video. Sveti Jovan Krstitelj i Preteča se smatra najvećim svetima medju onima koji su od od žene rodjeni.

Sveti Jovan Krstitelj i Preteča rođen je pola godine pre Isusa Hrista (24. jun po starom kalendaru/7. jul po modernom julijanskom kalendaru, Ivandan). Svoje detinstvo i ranu mladost Sv. Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja – Zaharije i Jelisavete. Budući svesni velikog zadatka koji je pretstojao njihovom detetu, da bude preteča Mesijin, oni su dali zavjet Bogu: da će im sin celog života biti nazorej (da će živeti asketskim životom).

Nazoreji su se obično povlačili u pustinju. Tako je i Sveti Jovan Krstitelj i Preteča živeo u judejskoj pustinji, gde je postio (hranio se isključivo medom od divljih pčela i biljkama) a uz sve to, Sveti Jovan Krstitelj i Preteča je bio u danonoćnom molitvenom dodiru s Bogom i vršio je svoje duhovno pripremanje эa veliki эadatak Preteče Mesijinog. Pozivao je ljude da se pokaju, jer se približilo carstvo nebesko. Mnogo naroda je dolazilo da ga sluša, i kada bi čuli šta on govori bilo bi im žao što su Boga vređali i kajali su se.

Pokajnike bi Sveti Jovan Krstitelj krstio u reci Jordan. Videvši Isusa, Sveti Jovan Krstitelj reče: “Ti treba mene da krstiš, a Ti dolaziš meni?” (Matej 3;14), tada mu Isus odgovori: “pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost” (Matej 3;15).

Posle ovoga Sveti Jovan Krstitelj pristade da krsti Isusa. On potopi Isusa u reku i krsti. A u trenutku, u kome je Isus po iэvršenom krštenju izlazio iz vode, nebo se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba-simbola čistote, bezezlenosti i svetosti- lebdeo je nad Njim, i čula se gromoglasna reč Vožija:“Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“ (Mt.3, 16-17). Kroz taj čin se pokaza i misija Hristova u svetu i put našega spasenja, jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode).

Sveti Jovan Preteča završio je svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava. Irodijada je bila majka lepe plesačice Salome, koja je svojim plesom začarala Iroda a ovaj je za uzvrat morao da joj ispuni svaku želju (jer su se tako dogovorili), pod majčinim uticajem zatražila je Salome glavu Jovanovu, zbog prekora koji je on upućivao njenoj majci, jer se udala za cara Iroda, inače brata njenog muža Filipa, koji još beše živ. Dan smrti Svetog Jovana obeležava se praznikom Usekovanje (29. avgust/ 11. septembar). Na taj praznik hrišćani poste bez obzira u koji dan pada.

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan Krstitelj i Preteča proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima 20. januara.

Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku Svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. januara po crkvenom, a 20. januara po gregorijanskom – modernom kalendaru. Crkva takođe slavi i obretenje glave svetog Jovana Krstitelja. Ruka Svetog Jovana Krstitelja se čuva u manastiru na Cetinju.

Članak preuzet odavde

Ovako je kod nas danas......

ima još puno, slike ću dodati kasnije