Cooking with Zoki: Kulinarske čarolije ----------Politika

четвртак, 2. фебруар 2017.

Kulinarske čarolije ----------Politika

Pre skoro godinu dana stigla je poruka na mom messenger-u na FB, ali ja, igrom prilike to nisam videla, za poziv na saradnju sa Politikom iz Beograda, od novinarke Slavice Stuparušić..i prođe skoro 9 meseci dok ja tu poruku, sasvim slučajno ne videh..

Posle lepog i prijatnog razgovora sa Slavicom, izašao je ovaj članak u Politikom izdanju od 29 januara i zaista sam prijatno iznenađena sa kojom je to profesionalnošću urađeno a ujedno sam i počastvovana ovim priznanjem za sav moj trud i rad.

Slavice, tebi i Politici dugujem veliku zahvalnost i od srca vam hvala na svemu.

ORIGINALNI LINK POLITIKONOG MAGAZINA

Ovde ću vam staviti sve četri stranice, pa, ako vas interesuje, pogledajte...

Razgovor je izgledao ovako:

Гастрономска легенда

Зорица Павловић, Поморавка, је од 2009. године до данас је припремила, фотографисала и поставила на интернет преко 2000 рецепата који су више од 160.000 пута означени као омиљени

Кажу да се по рецептима Зорице Павловић, Поморавке, које од 2009. објављује на разним порталима, а од пре четири године и свом блогу „Cooking with Zoki”, припремају јела у тако рећи сваком дому, где се уместо у кувар „завири” на интернет.

Зорица је до сада скувала, аранжирала, фотографисала, затим рецепт откуцала и све то поставила на интернет преко 2000 пута! Почела је на „Serbian Cafeu”, после је постала редовна на „Кулинарики” где су педантно, статистички пратили све што ради, па и то да је

25.11.2016. објављен 2000 рецепата! Поморавкини рецепти, су означени као омиљени преко 160.000 пута. Најпопуларнијија је Милка торта, која је преко 1.521.800 пута прегледана. Зорицини рецепти су и испробани, па је тако на тему „како је другима испало” објављено 6000 фотографија. Најчешће је то био рецепт за колач бресквице, преко 260 пута.

Толико што се тиче статистике и разлога да потражимо Зорицу Павловић, Поморавке и сазнамо нешто више о овој блогерки која несебично дарује како рецепте тако и бројне савете.

- Живим на периферији Торонта, у једном малом месту од скоро сто хиљада становника, које се зове Pickering, рекла нам је недавном разговору тако да нам је било јасно зашто прави штрудлу са циметом и сувим грожђем на канадски начин.

- Кухиња је овде врло мешовита јер има много народа и националности, тако да се увек може пробати нешто ново. Иначе традиционалну канадску кухињу нешто и не волим, јер они јако мало користе зачине.

Судећи по рецептима које објављује Зорица је остала верна нашој традиционалној кухињи, мада се, како каже у свет отиснула 1975. године, на Крстовдан, 27. септембра.

- У то време је момак, са који сам се забављала, требао да иде за Канаду. Верили смо се и после годину дана сам кренула и ја за њим, са намером да будем неколико година, па да се вратимо.

Није се вратила, али није ни заборавила свој завичај и обичаје. Тако да је недавно, уз славски колач, жито, вино, свећу и богату трпезу прославила своју славу, Јовањдан у кругу многочлане пордице и пријатеља.

- Велика породица се створила тако што смо спојили децу из два брака. Две кћерке, које подједнако волим као своје, из првог брака мог садашњег супруга и моја два сина из мог првог брака. Имамо трије унучади од најстарије кћерке, два унука и унуку.

Занимљиво је да Зорица није по професији кувар. Годинама је радила за велику компанију која се бави производњом чоколаде, мада чоколаду не воли. И не само да није кувар него је, како каже, до своје педесете године мрзела да кува! Кување је заволела пре десетак година. Спонтано.

- Почела сам да проводим много више времена у кухињи и на интернету и моја радозналост за неким новим укусима ме је довела овде где сам сада.

Кувати је једно, али када то треба и аранжирати и фотографисати.., то онда подразумева бројна умећа.

- То је био мој изазов, каже ова лавица, чак и у хороскопу и додаје:

- Компјутер и дигитална камера су ми били потпуно страни, али сам по природи врло упорна кад нешто желим. Учила сам упоредо да користим компјутер и дигиталну камеру. Прву камеру ми је поклонила млађа пасторка, нисам била задовољна, па ми је купила другу, професионалну, и од тада почињем са мојим учењем и учим и дан данас. Трудим се да мојом сликом дочарам бар један део тог јела, да могу и други да га испробају.

На основу рецепата које објављује, уз која често даје и по неки леп коментар, помислили смо да често долази у Србију.

- На моју жалост, за ове 42. године, сам била само четири пута. Немам никог од фамилије, отац ми је умро док сам била дете, мама је преминула овде, док је била у посети, а ја сам јединица. Канада је моја земља, мој дом али је Србија земља у којој сам се родила, одрасла, завршила школу и коју изузетно волим. Желим да ово што радим оставим својој деци овде, да ли ће они наставити да негују наше обичаје или не то је до њих, али сам поносна да имамо лепу традицију и богату културу.

Сви знају да говоре сроски, али га ретко користе. Њима је много лакше да причају на енглеском, некада ми је жао али ту ништа не могу да променим, одрасли су људи, каже Пожаревљанка.

Када је реч о храни Зорица не крије да највише воли пецива, али само док су топла. Воли и разне пите, на њима је одрасла. Поред својих, ручно исписаних рецепата, које скупља још од средње школе, разноразних кувара на енглеском и српском језику, многе је преузела са интернета, испробала, дорадила по свом укусу.

- Имам и Велики Народни Кувар и Кувар из педесетих година. Искрено речено мислим да је интернет много бољи за младе домаћице, јер ти стари Кувари врло често немају тачне мере, него „по потреби”, кад видим такве рецепте прескачем их. У старо време су махом сви имали исте шоље, чаше, сада није лако погодити тачну меру потребних састојака, каже искусна блогерка чији је један од циљева посла којим се бави с пуно љубави и ентузијазма да младим домаћицама олакша доношење одлуке шта спремити породици за ручак, а да не проведу сате и сате у кухињи. И, наравно, да све то буде квалитетно и укусно. Поред савета да користе што квалитетније састојке Зорица сматра да у данашње време, кад обоје супружника ради, кухиња треба да буде заједничка и да у њој заједо кувају.

- Морам да додам још и ово. За сав мој успех је заслужан мој супруг Станоје. У њему имам велику подршку и разумевање и захвална сам му за сва она чекања док се јело услика да би сели и заједно ручали, наглашава Зорица додајући да са супругом игра у фолклору, у рекреативној групи, у Српском Културном уметничком друштву „Опленац” из Торонта. Воли сва кола: чачак, шесторку, моравац...

Славица Ступарушић

Slavica je u ovom izdanju predstavila i neke od mojih recepata

1. Breskvice