Zašto je kefir bolji od jogurta

Iako smo navikli na jogurt uz jutarnje obroke, bilo bi dobro da ga češće zamenite kefirom. A evo i zašto...

Ja sam imala sreću, da sam pre 3 godine dobila kefir gljivice od moje cool prije, Gage, pri mojoj poseti Beogradskom prvom cool okupljanju i do danas sam ih sačuvala...davala sam i prijateljima, ali oni očigledno ne znaju, ili ne žele da znaju, koliko je kefir zdrav da se pije, pa ih nisu ni sačuvali... ali kefir gljivice se množe jako brzo,tako da, ako požele nekad da ih ponovo imaju, mogu ih dobiti.

Kefir je toliko zdrav napitak da ga čak zovu i “magično mleko”. Pravi se od kozjeg, kravljeg ili ovčijeg mleka, koje pomešano sa zrnima kefira i ostavljeno da fermentira. Prepun je probiotika, zdravih kvasaca, vitamina, minerala i hranjivih sastojaka. Lako ga konzumiraju oni ljudi koji imaju problema sa tolerancijom laktoze. Monogo je razloga zbog kojih je kefir bolji od jogurta i zato bi ga trebali, bar povremeno zameniti ovim napitkom.

Šta su to kefirna zrnca

Reč je o kombinaciji kvasca i posebnih bakterija, izmešanih sa raznim proteinima, lipidima i šećerima, od kojih se formiraju “klanovi” zdravih bakterija u fementisanom mleku i zato kefir ima gušću strukturu. Kefir je vrlo staro piće (veruje se i više od 5000 godina). Došao je do nas putujući sa Kavkaza, preko Kine.

Zašto je kefir tako zdrav

On ima mogućnost da očisti naše telo i probavni trakt, eliminiše loše bakterije, poboljša imuni sistem, kontroliše dijabetes i netoleranciju na laktozu. Vrlo je koristan onima koji žele da smršaju, poboljšaju zdravlje kože i kose i da se zaštite od raznih gljivičnih i virusnih infekcija.

Za probavu je mnogo bolji, jer sadrži zdrave probiotike, koji mogu da izbace loše bakterije iz creva i pomažu nam da bolje prihvatimo i obradimo hranu. Uz to, sadrži dijetalna vlakna i sprečava pojavu zatvora.

Oboleli od dijabetesa i oni koji ne podnose laktozu trebalo bi da redovno konzumiraju kefir. Kefir sadrži šećere, ali i bakterije koje “jedu” laktozu. Višak šećera se izbacuje iz organizma pre nego uspe da izazove probleme sa šećerom u krvi. Oni koji konzumiraju kefir trebalo bi da imaju na umu da ovaj napitak zaista čisti organizam, pa je moguće da malo češće posećujete toalet.

Opšte zdravlje

Pun je vitamina C i dobrih minerala i zato je odličan za jačanje imuniteta. Bogat je i proteinima i jača metabolizam, ali i poboljšava zarastanje rana i brži oporavak. Neka ga imaju na umu i oni koji imaju problema sa arteriosklerozom ili koji su imali moždani ili srčani udar. Kefir i za njih može biti vrlo koristan. Napravite i miks kefira i soka od cvekle za ekstra zdravi napitak.

Poznato nam je da se kefir pravi od kravljeg mleka i kefirnih zrnaca, ali da li ste razmišljali o malo drugačijim ukusima?

Zašto ne biste razmislili o kozjem mleku, pa čak i kokosovom (ili kokosovoj vodi)? Ukus je fenomenalan, pa zašto ga ne biste napravili sami? Malo svežeg voća i meda ili izmiksan u smoothie-u – divan doručak.

Kefir – proces pravljenja

Pripremite teglu, veliku kašiku – drvenu, plastičnu ili neku od nehrđajućeg čelika, gušću gazu ili cediljku. Naravno, to je samo alat, treba vam i: 1 kašika kefir zrnaca i 250 ml mleka (ovaj put probajte sa kokosovim – nešto novo je uvek dobrodošlo).
Kokosovo mleko ili kokosovu vodu zagrejte do 30C, dodajte kefir zrnca, prespite sve u teglicu i dobro promešajte. Pokrijte gušćom gazom i zavežite gumicom (kefir mora da “diše”). Ostavite da smesa fermentira na sobnoj temperaturi (18-24 sata za kravlje ili kozje mleko, 18-36 za kokosovo mleko i 24-48 kokosovu vodu).

Kada prođe period fermentacije, protresite kefir, procedite i spreman je za piće. Preostala kefir zrna operite i ponovo pomešajte sa mlekom. Proces možete ponavljati svaki dan, a broj kefirnih zrnaca će samo da raste. Posle ćete ih imati toliko da ćete morati da ih poklanjate.

Jednostavniji način pravljenja je da toplo, nekuvano mleko (ako su u pitanju kravlje ili kozje) samo pomešate sa kefir zrncima i ostavite u staklenki, pokriveno gazom 24 sata. Nakon toga ga cedite (obavezno kroz plastičnu cediljku) i pijete ili mešate sa voćem.

Naravno, treba imati na umu i ovo – različita mleka – različiti kefiri. Kravlje ili kozje mleko će biti (kada postane kefir) gusto i imaće prepoznatljiv kiselkast ukus.

Kefir od kokosovog mleka ima dosta drugačiji ukus, ne baš sladak i mnogo manje je gust. Kada je u pitanju kokosova voda, dobijete “vazdušati” napitak i manje sladak.

Ako pravite kefir i ovo morate znati:

Metalni pribor prilikom pripreme nije dozvoljen, jer na taj način oštećujete zrna kefira i ona postaju neupotrebljiva. (Birajte drvo, plastiku ili nehrđajući čelik).

Zrna možete čuvati u frižideru sedam i više dana ukoliko ih stavite u malo mleka.

Mislite i na razmnožavanje zrna. Svaki put ćete imati duplo više. Poklonite ih nekome.

Pored pomenutih mleka, možete koristiti i: pirinčano i bademovo mleko. Preporučljivo je, ipak, da se kefir zrna čuvaju u kravljem mleku.

Ovako napravljen kefir važi kao lek protiv povišenog holesterola u krvi, kamena u žuči, bolesti srca i krvnih sudova, za regulaciju krvnog pritiska, protiv upala,…

Neko savetuje da se kefir gljve ne ispiraju sa vodom uopšte, neko da se ispiraju posle 3 dana, ja ih ispiram sa hladnom vodom svaki dan i perem posudu svaki dan.

Izvor: Lifepress Magazin