Dan u prirodi

Naši dragi prijatelji su nas pozvali da provedemo dan u prirodi sa njima.....to smo oberučke prihvatili, prvo što smo u društvu, sa nama dragim ljudima, drugo što ćemo se nadisati svežeg vazduha, ispričati i našetati.

 Vozimo pored jezera i tražimo neku slobodnu klupu, gde možemo da sednemo da doručkujemo, a prijatelji poneli šareni burek, jogurt, voće, mi poneli kolač i uz put kupismo kafu , pa sad ko šta voli neka izvoli.....Izabrasmo klupu sa divnim prizorom.

Vidimo dosta njih se kupa, dan nije bio pretopao, za nas idealan, i kaže prijateljica, idem ja da malo zagazim u vodu, možda će mi se dopasti pa možemo i da se kupamo.....uh,voda je baš bila hladna, brzo ona izađe iz vode...mene je mrzelo da se izuvam i da zagazim u vodu. Da je bilo toplije, verovatno bih.

Bili smo prošle godine na ovom istom mestu i jako nam se dopalo i ovog puta nam se dopalo i mogla bih još,ko zna koliko puta da idem i da uvek vidim nešto novo i drugačije.
Ne znam koliko je ovo drvo staro, asli pokušavaju na svaki mogući način da ga sačuvaju, grane su mu ogromne i verovatno da vidite na slici da su mu poduprli sa gvozdenim šipkama, na kojima su napravili držače da drže grane.
Nadam se da će ovo drvo izdržati ovu jaku Kanadsku zimu i da ćemo ga videti i sledeće godine.

Šetajući,obišli smo jedan mali zamak, koji je pretvoren u odmaralište pored jezera, fantastično preuređen i u njemu ima sve za odmor...

 U tom zamku ima jako lep restoran, gde mi obično svratimo i popijemo po piće, prošetamo njegovim parkovima....

 ako se želi, može se sedeti negde u nekoj debeloj hladovini, gledati u jezero i uživati u hladnom piću

 Idemo dalje, do šatoa, i sad,hoćemo li sa zadnje strane ili sa prednje...nekako nam je bliža zadnja strana..

 a kad uđeš unutra osećaš se kao da si u šatou..

Popili smo naše piće, ispričali se i krenusmo u drugi restoran, koji je na samom jezeru i koji ima fantastičan vidik na zalazak sunca i najbolji biftek, koji naši muškarci obožavaju.

Vožnja do restorana nije duga...

kad smo stigli tamo, morali smo da prošetamo pored obale, koja je uz sami put a sa druge strane puta predivne kuće....rekoh mom mužu da mi prodamo našu kuću i da se doselimo ovde i da znate da nije loša ideja, ali za koju znam da se nikad neće ostvariti.....jedino ako dobijemo neku lutriju.

Dok smo mi šetali, srtetnemo jednu lepu macu,ali nam nije dozvolila da je malo mazimo.

Ovo je pogled iz restorana,jedino mi je žao što ne uslikah zalazak sunca, ali biće to nekom drugom prilikom.

Vratićemo se, ako ne ovog leta, onda sledećeg.

Dragi naši prijatelji, od srca Vam hvala na lepom društvu, dobrom razgovoru i divno provedenim danom.