Crostini sa pestom od peršuna

Nama je ovo bio idealni prilog uz supu od luka. 

Zahvaljujući beta karotenu, hlorofilu, vitaminima C, B12, K, kao i esencijalnim masnim kiselinama, peršun je mnogo više od začinske biljke predivne arome. Pravi je spas za umoran imuni sistem, saveznik u borbi za zdravije krvne sudove, bubrege, odličan je protiv infekcija, anemije...Profesionalne kuvarice, ali i domaćice i zaposlene majke koje svakodnevno smišljaju koje zdravo jelo da ponude članovima porodice, od svih začinskih biljaka najčešće koriste listiće koji rastu zahvaljujući ukusnom belom korenu, takođe redovnom sastojku mnogih kuvanih jela i salata. Ukus zelenih listova dobro je poznat, ali ono što mnogi koji peršun jedu bezmalo svakodnevno ne znaju je da je ova biljka na listi sedam začina sa najmoćnijim lekovitim svojstvima. U društvu peršuna nalaze se i đumbir, origano, cimet, kurkuma, žalfija i crvena paprika. Peršun raste u većini klimatskih uslova i može se naći u svežem stanju tokom cele godine. Iako je ova dvogodišnja biljka veoma hranljiva i lekovita, najčešće se koristi u ishrani zbog ukusa. Najvećem broju „korisnika" nije ni na kraj pameti da ukrasni listići prijatne arome sa ivice tanjira u stvari mogu da im bitno poboljšaju zdravstveno stanje.Potiče sa mediteranskog podneblja, gaji se već više od 2.000 godina, a pre nego što je dospeo na trpezu, peršun je korišćen kao lek. Budući da je veoma jak diuretik, antioksidans, baktericid... brojna su stanja u kojima se preporučuje upotreba ove začinske biljke. Preporučuje se kod anemije jer sadrži i gvožđe i vitamin C, što je veoma važno jer se bez tog vitamina gvožđe ne može apsorbovati. Lista korisnih osobina peršuna se nastavlja i kada je reč o krvnim sudovima. Zahvaljujući blagotvornim sastojcima ova biljka podmlađuje krvne sudove održavajući nivo njihove elastičnosti. Veoma je efikasan u borbi protiv skoro svih bubrežnih i urinarnih komplikacija. Podstiče aktivnost bubrega i olakšava eliminaciju toksina iz krvi, ali i bubrežnog tkiva. Vitamin K, kojeg u peršunu ima u velikim količinama, može znatno smanjiti krtost kostiju, a time i mogućnost preloma. Oko 360 mikrograma ovog vitamina nalazi se u šolji seckanog peršuna, a preporučena dnevna količina za odrasle osobe je između 60 i 80 mikrograma. Peršun je spas za umoran imuni sistem jer sadrži beta karoten, hlorofil, vitamine C, B12, kao i esencijalne masne kiseline. Poput prirodnog multivitaminskog i multimineralnog kompleksa, što je mnogo bolje od veštačkog, ističu nutricionisti, peršun telo snabdeva važnim materijama koje mu pomažu u borbi sa bakterijama, virusima, umorom, stresom... Iako se neki od visokovrednih sastojaka neće izgubiti prilikom termičke obrade, nutricionisti savetuju da bar dve trećine peršuna koji nameravamo da unesemo putem ishrane budu u svežem stanju.

Sastojci:

neki rustični hleb
pesto od peršuna
maslinovo ulje
parmezan sir

Priprema:

Prvo pripremiti pesto. Ja neću pisati kako da ga pripremite jer sam već ranije pisala recept za pesto..recept je ovde.

Iseći parčiće hleba oko 2cm debljine, preliti sa malo maslinovog ulja i tostirati u rerni.

Prepečen hleb izvaditi iz rerne,premazati sa pestom, posuti sa vrlo malo parmezana, vratiti u rernu vrlo kratko da se sir malo otopi i poslužiti.

Ostatak pesta možete da koristite na bilo koji drugi način; pasta, umesiti pecivo sa njim, umešati u majonez, premazati pita hleb,umesto paradajz sosa na pizzi, sa kuvanim ili pečenim krompirom, sos za meso,u prelivima za salate, za pečeno povrće...i šta se još vama dopada.

Ove krostini sam poslužila sa supom od luka. Recept za ovu čorbicu / supu će biti sutra.

Prijatno!!!