Povrće za sva četri godišnja doba
“…..Krompir nije lako stigao na jelovnik.Evropljani su bili sumnjičavi prema biljci koja se nije spominjala u Bibliji,i nije se sadila sejenjem semena već gomoljima.
Premda je danas u našoj i ostalim evropskim kuhinjama udomaćen kao nezaobilazna namirnica, krompir je jedno od bogatstava što su ga u 16 veku doneli konkvistadori iz Južne Amerike,tada Novog Sveta.Vekovima pre nego su ga španski konkvistadori pustili u Svet,krompir, kojeg su južnoamerički domoroci zvali patata,bio je već dobro poznat već Inkama, koje su ga uzgajale već 750 g pre Hr u velikom broju vrsta i varijeteta.Originalno ima patata zadržao se u većini evropskih jezika. Krompir iz Španije od kraja 16 veka kreće u pohod na Evropu – Italija,Austrija,Nemačka,Francuska, Britansko carstvo….
Polako ali sigurno,krompir je uzimao sve veći značaj u prehrani i proizvodnji hrane.Irski doseljenici su ga početkom 18 veka preneli natrag u Ameriku.Krompir je kao skromnu i jeftinu hranu ovekovečio već Van Gogh.Za sliku iz 1885 “Seljaci kod zdele krompira” napisao je da mirišu na paru kuvanih krompira.Premda ima imidž seljačke hrane,kada ga analiziramo po sastavu, krompir je namirnica bogata hranljivim materijama,koja je visoko preporučljiva za svačiju ishranu.Unatoč predrasudi da krompir deblja,to zavisi samo od načina njegove pripreme. 1 prosečan krompir od oko 170 g daje tek 110 kcal.Ista količina pirinča ili testenine sadrži gotovo 4 puta veću kalorijsklu vrednost.Uopšte ne sadrži mast niti kolesterol,bogat skrobom i vitaminima, a naročito na B1,B2 i B3, gvožđe te vitamin C. u proleće stiže mladi krompir sa plantaža na Mediteranu,dok se kasnije sorte bez problema čuvaju preko čitave zime.Osim u sušenom obliku,drugi olici konzerviranja nisu naročito rašireni i zapravo se vrlo retko uopšte koriste,jer je namirnica u svežem obliku vrlo dostupna……..” ( prilog iz Zelene Kuhinje )
Sastojci:
2 veća krompira, narendana i oceđena od viška tečnosti
10 parčića ispržene pančete/slanine/šunke
100 g nekog žutog oštrijeg sira (Monterrey Jack)
2 veća čena pasiranog belog luka
1 manja crvena paprika, sitno isečena
4-5 struka mladog zelenog luka, sitnije seckanog beli i zeleni deo
3 umućena jajeta
punoooo sveže mlevenog bibera
1 kašičica vegete Natur
po potrebi ulje za prženje
za dekoraciju kisela pavlaka ili krema fresh
peršunovo lišće/vlašac
Priprema:
U većoj zdeli izmešati prženu pančetu/slaninu/šunku, koju ste prethodno iseckali na sitne komade, narendani i oceđeni krompir, narendani sir, umućena jaja, iseckani mladi luk i papriku, pasirani beli luk, vegetu, biber.
Sipati ulje u veći tiganj, tesipati smesu od krompira sa kašikom, malo pritisnuti da dobijete lepe tanje palačinke.
Pržiti ih oko 3-4 minuta svaku strani, na veoma niskoj temperaturi, dužinu prženja možete podesiti, sve je u zavisnosti od debljine palačinke.
Pržene palačinke stavljati na kuhinjski papir da se ocede od viška masnoće.
Posluziti ih tople sa kašikom dve kisele pavlake ili kreme fresh i posuti peršunom ili vlašcem.
Ovo vam može biti za doručak ili poslužiti za večeru sa obiljem zelene salate ili salate od paradajza.
Prijatno!!!!
“…..Krompir nije lako stigao na jelovnik.Evropljani su bili sumnjičavi prema biljci koja se nije spominjala u Bibliji,i nije se sadila sejenjem semena već gomoljima.
Premda je danas u našoj i ostalim evropskim kuhinjama udomaćen kao nezaobilazna namirnica, krompir je jedno od bogatstava što su ga u 16 veku doneli konkvistadori iz Južne Amerike,tada Novog Sveta.Vekovima pre nego su ga španski konkvistadori pustili u Svet,krompir, kojeg su južnoamerički domoroci zvali patata,bio je već dobro poznat već Inkama, koje su ga uzgajale već 750 g pre Hr u velikom broju vrsta i varijeteta.Originalno ima patata zadržao se u većini evropskih jezika. Krompir iz Španije od kraja 16 veka kreće u pohod na Evropu – Italija,Austrija,Nemačka,Francuska, Britansko carstvo….
Polako ali sigurno,krompir je uzimao sve veći značaj u prehrani i proizvodnji hrane.Irski doseljenici su ga početkom 18 veka preneli natrag u Ameriku.Krompir je kao skromnu i jeftinu hranu ovekovečio već Van Gogh.Za sliku iz 1885 “Seljaci kod zdele krompira” napisao je da mirišu na paru kuvanih krompira.Premda ima imidž seljačke hrane,kada ga analiziramo po sastavu, krompir je namirnica bogata hranljivim materijama,koja je visoko preporučljiva za svačiju ishranu.Unatoč predrasudi da krompir deblja,to zavisi samo od načina njegove pripreme. 1 prosečan krompir od oko 170 g daje tek 110 kcal.Ista količina pirinča ili testenine sadrži gotovo 4 puta veću kalorijsklu vrednost.Uopšte ne sadrži mast niti kolesterol,bogat skrobom i vitaminima, a naročito na B1,B2 i B3, gvožđe te vitamin C. u proleće stiže mladi krompir sa plantaža na Mediteranu,dok se kasnije sorte bez problema čuvaju preko čitave zime.Osim u sušenom obliku,drugi olici konzerviranja nisu naročito rašireni i zapravo se vrlo retko uopšte koriste,jer je namirnica u svežem obliku vrlo dostupna……..” ( prilog iz Zelene Kuhinje )
Sastojci:
2 veća krompira, narendana i oceđena od viška tečnosti
10 parčića ispržene pančete/slanine/šunke
100 g nekog žutog oštrijeg sira (Monterrey Jack)
2 veća čena pasiranog belog luka
1 manja crvena paprika, sitno isečena
4-5 struka mladog zelenog luka, sitnije seckanog beli i zeleni deo
3 umućena jajeta
punoooo sveže mlevenog bibera
1 kašičica vegete Natur
po potrebi ulje za prženje
za dekoraciju kisela pavlaka ili krema fresh
peršunovo lišće/vlašac
Priprema:
U većoj zdeli izmešati prženu pančetu/slaninu/šunku, koju ste prethodno iseckali na sitne komade, narendani i oceđeni krompir, narendani sir, umućena jaja, iseckani mladi luk i papriku, pasirani beli luk, vegetu, biber.
Sipati ulje u veći tiganj, tesipati smesu od krompira sa kašikom, malo pritisnuti da dobijete lepe tanje palačinke.
Pržiti ih oko 3-4 minuta svaku strani, na veoma niskoj temperaturi, dužinu prženja možete podesiti, sve je u zavisnosti od debljine palačinke.
Pržene palačinke stavljati na kuhinjski papir da se ocede od viška masnoće.
Posluziti ih tople sa kašikom dve kisele pavlake ili kreme fresh i posuti peršunom ili vlašcem.
Ovo vam može biti za doručak ili poslužiti za večeru sa obiljem zelene salate ili salate od paradajza.
Prijatno!!!!
Нема коментара:
Постави коментар